Ethereum

Ethereum je pokrenut 30. jula 2015. godine, pod vođstvom tima na čijem je čelu bio Vitalik Buterin. Među istaknutim osobama koje su učestvovale u njegovom razvoju bili su Gavin Wood, Charles Hoskinson, Anthony Di Iorio i Joseph Lubin. Protokol je predložen krajem 2013. godine, a razvoj je počeo početkom 2014. godine. Vitalik je prvobitno predložio implementaciju pametnih ugovora za Bitcoin, ali je ta ideja odbijena. Ethereum je prošao kroz značajna unapređenja, uključujući uvođenje Ethereum predloga za unapređenje (EIPs) radi unapređenja funkcionalnosti. Još jedno veliko unapređenje bio je „Merge“ (koji se često smatra delom unapređenja Ethereum 2.0), tokom kojeg je blokčejn prešao sa mehanizma konsenzusa dokaza o radu na mehanizam konsenzusa dokaza o udelu. Ovo unapređenje bilo je neophodno za poboljšanje skalabilnosti i smanjenje potrošnje energije.

Ethereum funkcioniše kao decentralizovana mreža koju pokreće Ethereum Virtual Machine (EVM). Zamislite EVM kao globalni, decentralizovani računar koji programerima omogućava da izvršavaju kod direktno na njegovom blokčejnu.

Svaka radnja na mreži Ethereum, bilo da je reč o slanju kriptovalute ili interakciji sa pametnim ugovorom (sporazumom koji se automatski izvršava, a kodiran je na blokčejnu), zahteva računarsku obradu. Ta obrada meri se u „gasu“. Gas nije fiksna valuta; to je jedinica koja meri količinu rada potrebnu za transakciju.

Korisnici za ovaj gas plaćaju naknadu u Etheru (ETH), izvornoj kriptovaluti Ethereuma. Ova naknada nadoknađuje validatorima (ranije rudarima) obradu i proveru transakcija, čime se obezbeđuje bezbednost i nesmetan rad mreže. Što je operacija složenija, troši više gasa, pa je i naknada u ETH veća. Ovaj sistem „gasa“ ujedno odvraća od zlonamernih aktivnosti poput spamovanja mreže, jer bi takvi napadi postali preskupi.

Ethereum ima širok spektar primena:

• Decentralizovane finansije (DeFi): Ethereum je osnova DeFi pokreta, koji omogućava aktivnosti na lancu poput pozajmljivanja, uzimanja zajmova i trgovanja imovinom bez posrednika.
• Nezamenljivi tokeni (NFT-ovi): Blokčejn Ethereuma omogućava i kreiranje i trgovanje NFT-ovima, pa umetnici i kreatori mogu da tokenizuju svoja umetnička dela.
• Verifikacija: Pomoću Ethereuma možete tokenizovati sve što je opipljivo, čime se omogućavaju rešenja za verifikaciju u slučajevima kada treba da dokažete vlasništvo; ova funkcija može da pomogne u smanjenju prevara i obmana.
• Upravljanje lancem snabdevanja: Pametni ugovori mogu da unaprede transparentnost i sledljivost u lancima snabdevanja automatizacijom procesa i praćenjem robe.

Ethereumov dizajn obuhvata nekoliko funkcija koje ga izdvajaju od tradicionalnih platformi i drugih kriptovaluta:

• Pametni ugovori: Programeri mogu da postavljaju i kreiraju programabilne ugovore na Ethereumu, koji se automatski izvršavaju kada se ispune određeni uslovi.
• Decentralizovane aplikacije: dApps izgrađene na Ethereumu korisnicima pružaju veću kontrolu i transparentnost u poređenju sa tradicionalnim aplikacijama, podstičući decentralizovani internet.
• Standardi tokena: Ethereum podržava različite standarde tokena, kao što su ERC-20 i ERC-721; ovi standardi omogućavaju kreiranje zamenljivih i nezamenljivih tokena.
• Prelazak na Proof-of-Stake: Ethereum 2.0 nastoji da unapredi skalabilnost i energetsku efikasnost mreže prelaskom na konsenzusni mehanizam zasnovan na dokazu udela.

Uprkos svojim prednostima, Ethereum se suočava sa nekoliko izazova:

• Skalabilnost: Mreža Ethereum može da doživi zagušenje tokom velike potražnje, što dovodi do sporijih transakcija i većih naknada za gas.
• Regulativa: Vlade još uvek utvrđuju kako da regulišu Ethereum i njegove primene, što može uticati na njegov rast, usvajanje i cenu.
• Volatilnost: Cena Ethereum podložna je velikoj volatilnosti, što može predstavljati rizik (ali i priliku) za investitore i korisnike.