Bitcoin

Bitcoin je stvorio Satoshi Nakamoto, a lansiran je 2009. godine nakon objavljivanja bele knjige pod naslovom „Bitcoin: Sistem elektronskog novca od korisnika do korisnika“. Nastao kao odgovor na globalnu finansijsku krizu, Bitcoin je imao za cilj da uspostavi decentralizovanu digitalnu valutu koja funkcioniše bez oslanjanja na centralne banke ili tradicionalne finansijske institucije. Bitcoin je od ideje poznate uskom krugu ljudi prerastao u široko prepoznatljivu imovinu koja se širom sveta koristi za plaćanja, ulaganje i kao sredstvo za čuvanje vrednosti.

Bitcoin funkcioniše na tehnologiji decentralizovanog registra podataka koja se naziva blockchain i beleži sve transakcije koje se obavljaju na mreži. Svaki blok u blockchainu sadrži grupu transakcija, a novi blokovi nastaju procesom koji se naziva rudarenje, u kojem se rudari takmiče u rešavanju složenih kriptografskih zagonetki. Kada se zagonetka reši, novi blok se dodaje u lanac, a rudar dobija nagradu u vidu novostvorenih jedinica kriptovalute Bitcoin.

Bitcoin ima različite namene, od alternativne valute do dugoročne investicije:

• Plaćanja između korisnika: Bitcoin omogućava korisnicima da direktno šalju i primaju uplate, bez posrednika, što može da smanji transakcione naknade i ubrza obradu.
• Sredstvo za očuvanje vrednosti: Mnogi smatraju da je Bitcoin digitalna verzija zlata — retka imovina koja može da posluži kao zaštita od inflacije i ekonomske nestabilnosti.
• Međunarodni transferi: Bitcoin omogućava brzo slanje sredstava preko granica uz niže troškove u poređenju sa tradicionalnim bankarskim sistemima.
• Investicija: Neki smatraju Bitcoin investicionom imovinom zbog istorijskog rasta cene i potencijala za dugoročne dobitke.

Dizajn Bitcoina obuhvata nekoliko karakteristika po kojima se razlikuje od tradicionalnih valuta i drugih kriptovaluta:

• Rudarenje po principu dokaza rada: Bitcoin je zaštićen mehanizmom dokaza rada: rudari se nadmeću u pronalaženju svakog novog bloka izračunavanjem SHA-256 heševa, a težina rudarenja se automatski prilagođava kako bi se novi blok dodavao otprilike svakih 10 minuta.
• Ograničena ponuda: Nikada neće biti više od 21 milion BTC. Nagrada koju rudari dobijaju za svaki blok prepolovljuje se na svakih 210.000 blokova (otprilike svake četiri godine), u događaju poznatom kao halving, pa se nova ponuda stalno smanjuje dok se ne dostigne gornja granica.
• UTXO model i Script: Umesto stanja računa, Bitcoin prati nepotrošene izlaze transakcija (UTXO). Svaki izlaz je zaključan kratkim programom napisanim u Scriptu, namerno ograničenom skriptnom jeziku Bitcoina, koji omogućava funkcije kao što su novčanici sa više potpisa i vremenske blokade.
• SegWit i Taproot: Nadogradnja Segregated Witness (SegWit) iz 2017. rešila je problem promenljivosti transakcija i povećala kapacitet bloka, dok je nadogradnja Taproot iz 2021. uvela Schnorr potpise, čime su transakcije postale privatnije, efikasnije i fleksibilnije.
• Lightning Network: Lightning Network je mreža drugog sloja izgrađena povrh Bitcoina koja usmerava plaćanja van lanca putem kanala za plaćanje, omogućavajući gotovo trenutne transakcije uz veoma niske naknade.
• Decentralizovana mreža: Hiljade nezavisno upravljanih punih čvorova širom sveta proveravaju svaki blok i transakciju u skladu sa pravilima konsenzusa Bitcoina, tako da nijedna kompanija, vlada ni rudar ne kontroliše mrežu.

• Skalabilnost: Bitcoinova mreža može da obradi ograničen broj transakcija u sekundi, što dovodi do sporije obrade i visokih naknada u periodima velike potražnje.
• Potrošnja energije: Bitcoinov proces rudarenja zasnovan na proof-of-work mehanizmu troši velike količine energije, što izaziva zabrinutost u vezi sa uticajem na životnu sredinu.
• Regulatorna pitanja: Vlade i regulatorna tela još utvrđuju kako da postupaju sa Bitcoinom, što može uticati na njegovo buduće usvajanje i legalnost u nekim regionima.
• Volatilnost: Cena Bitcoina je veoma volatilna, zbog čega je rizičan za investitore i manje pogodan za svakodnevne transakcije u poređenju sa stabilnijim valutama.